1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

EU će proširiti sankcije protiv Irana

17. april 2024.

Ministri spoljnih poslova Evropske unije najavili su nove sankcije Iranu. Istovremeno se od Irana i Izraela zahteva deeskalacija. Ministri spoljnih poslova G7 sastaju se na italijanskom Kapriju.

https://p.dw.com/p/4erqi
Virtuelni krizni sastanak ministara spoljnih poslova EU Žozep Borelj vodio je iz Brisela
Virtuelni krizni sastanak ministara spoljnih poslova EU Žozep Borelj vodio je iz BriselaFoto: Frederic Sierakowski/European Union

„Ministri pozivaju sve aktere u regionu da se odstupe sa ivice provalije! Ovim dramatičnim rečima je visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednost Žozep Borelj apelovao na Iran i Izrael nakon specijalnog sastanka ministara spoljnih poslova Unije održanog putem video-linka.

Borelj je rekao da direktan i bez presedana napad Irana na Izrael predstavlja odlučujuću eskalaciju. Sada je cilj da se izbegne dalja eskalacija, kaže i dodaje da politička šahovska partija udara i kontraudara mora da se završi, inače će Bliski istok skliznuti u rat punih razmera: to niko želi. Ministri spoljnih poslova EU su u potpunosti saglasni, rekao je visoki predstavnik EU, sugerišući da se od Izraela i Irana očekuje uzdržanost.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok više puta je bila na Bliskom istoku od napada Hamasa u oktobru
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok više puta je bila na Bliskom istoku od napada Hamasa u oktobruFoto: Michael Kappeler/dpa/picture alliance

Proširenje sankcija Iranu

Neki ministri, uključujući i šeficu nemačkog Ministarstva spoljnih poslova Analenu Berbok, založili su se za strože sankcije protiv teokratskog režima u Iranu.

Žozep Borelj je rekao da se sada razmatra proširenje opsežnih sankcija koje već postoje. Tako bi sankcije protiv iranske proizvodnje bespilotnih letelica, koje su ranije bile usmerene na isporuke Rusiji, trebalo da budu proširene na kompletan region Bliskog istoka. Odluke o tome trebalo bi da budu donete sledeće nedelje.

Drugi ministri su predložili uvođenje sankcija Revolucionarnoj gardi, elitnoj vojnoj jedinici Irana. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku istakao je da su te sankcije na snazi od prošle godine. Svrstavanje Revolucionarne garde kao terorističke grupe, slično Hamasu, do sada nije uspelo zbog pravnih prepreka. Za formalno uvrštavanje na listu, mora postojati neki konkretan čin Revolucionarne garde u državi-članici Evropske unije. Do danas nije prijavljen nijedan takav slučaj, rekao je Borelj. To će ponovo da provere pravnici Evropske komisije.

Borelj: „Ne smemo da zaboravimo Gazu“

Žozep Borelj je ranije pohvalio putovanje Analene Berbok u Izrael. Prema rečima španskog političara, ona bi tamo mogla da utiče na nešto, jer Nemačka ima jaku vezu s Izraelom.

Borelj, koga u Izraelu vide kao previše bliskog Palestincima, naglasio je u Briselu da EU čvrsto stoji na strani Izraela da se odbrani od napada Irana.

„Ali ne smemo da zaboravimo ni humanitarnu katastrofu u Pojasu Gaze“, rekao je visoki predstavnik EU. On je ponovio zajednički poziv ministara Unije na hitan i trajni prekid vatre u Pojasu Gaze kako bi se oslobodili izraelski taoci iz ruku terorista Hamasa i omogućilo snabdevanje civilnog stanovništva.

Diplomatsku palicu preuzima G7: ministarka Berbok, domaćin Tajani i kanadska ministarka Džoli - preostale članice su SAD, Francuska, Velika Britanija i Japan
Diplomatsku palicu preuzima G7: ministarka Berbok, domaćin Tajani i kanadska ministarka Džoli - preostale članice su SAD, Francuska, Velika Britanija i JapanFoto: Thomas Trutschel/photothek/picture alliance

G7 nastavlja da razgovara o bliskoistočnoj krizi

Ove srede (17. april) diplomatski karavan stiže na italijansko ostrvo Kapri u Napuljskom zalivu. Kako je ranije planirano, tamo će se sastati ministri spoljnih poslova sedam najvažnijih zapadnih industrijalizovanih zemalja, kao i predstavnik EU Žozep Borelj.

Na živopisnom turističkom ostrvu, na vrhu dnevnog reda biće Iran, Izrael, Hamas, situacija u Pojasu Gaze i krize na Bliskom istoku, kažu italijanske diplomate. A zapravo je trebalo da glavne teme budu ruski agresorski rat protiv Ukrajine i dalja podrška Kijevu.

G7 će pozvati Iran da se uzdrži od daljih napada na Izrael. Iranski program nuklearnog naoružanja takođe će ponovo biti kritikovan od strane G7, kao što je to bilo na svakom sastanku vodećih industrijskih zemalja u poslednjih 20 godina.

Izrael treba da prizna da je bio u stanju da uspešno odbije iranski napad i da nije potreban nikakav uzvratni udar bilo koje vrste. Šefovi država i vlada G7 su već utvrdili tu liniju na video-konferenciji tokom vikenda.

Ukrajinski predsednik Zelenski u poseti vojnicima na frontu početkom aprila
Ukrajinski predsednik Zelenski u poseti vojnicima na frontu početkom aprilaFoto: Ukrainian Presidential Press Office/AP Photo/picture alliance

Ko će dati više pomoći Ukrajini

Kada se radi o Ukrajini, američki državni sekretar Entoni Blinken trebalo bi da objasni kako bi njegova administracija mogla da prevaziđe blokadu Republikanaca u američkom Kongresu, jer 60 milijardi evra vojne i budžetske pomoći Ukrajini ne može da se isplati. Do kraja sedmice trebalo bi da dođe do novog pokušaja glasanja u Predstavničkom domu.

Evropski partneri iz G7, Francuska, Velika Britanija i Nemačka, kao i Kanada i Japan, mogli bi da objave da li će i kako povećati pomoć Ukrajini.

Prema italijanskim diplomatama, japanski ministar spoljnih poslova Kamikava Joko mogao bi da izjavi da Tokio isporučuje više projektila i krstarećih raketa SAD, a Amerikanci bi zauzvrat mogli da predaju ukrajinskoj vojsci oružje proizvedeno u SAD. To indirektno učešće Japana u snabdevanju Ukrajine trebalo bi da bude u skladu s japanskim ustavom, koji zabranjuje direktne isporuke zaraćenim stranama.

Zelenski zahteva da Zapad brani Ukrajinu kao što je branio Izrael

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ponovo je apelovao na zapadne partnere da obezbede hitno potrebnu protivvazdušnu odbranu od ruskih dronova i raketa. Zelenski je rekao da bi zapadni saveznici trebalo da brane Ukrajinu kao što su branili Izrael od iranskih napada.

Domaćin G7, italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani, odbacio je poređenje Zelenskog. „Situacija u Izraelu potpuno je drugačija od one u Ukrajini. Jordansko vazduhoplovstvo je poletelo, jer su iranske bespilotne letelice i rakete letele iznad njihove teritorije. Amerikanci i Francuzi su leteli svojim avionima, jer imaju baze u regionu“, rekao je Antonio Tajani za agenciju ANSA.

U ratu Rusije protiv Ukrajine oni nisu strana, već štite istočnu granicu NATO. „Ne možemo više, jer nismo u ratu sa Rusijom i ne ispaljuju se rakete i bespilotne letelice na zemlje NATO“, zaključio je ministar spoljnih poslova Italije.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom.