Italija ima problem: Mladi, obrazovani, nezaposleni

Marlen di Nočo živi sama u stilski nameštenom stanu u rimskoj četvrti Testačio – i već je time postigla više od mnogih drugih u svojoj generaciji. Mladi u Italiji su među onima u Evropi koji najduže žive kod roditelja.

Nju su roditelji doslovno „izbacili“ kad je imala 19 godina, kaže Di Nočo, i terali je da studira u inostranstvu. Bile su to mašinske studije u Karlsrueu.

Lako je mogla raditi za Boš ili Dajmler, ali onda je prevladala čežnja za domom i Marlen se vratila prijateljima i porodici. Iako je znala da je kod kuće ne čekaju tako povoljni uslovi na tržištu rada.

„Varanje“ kako bi se preživelo

Sada ova 34-godišnjakinja sedi za laptopom u dnevnoj sobi svog malog stana. Radi za nevladinu organizaciju sa sedištem u Rimu. Tako jedanaest meseci godišnje. A onda mora da uzme godišnji odmor kako ne bi stekla pravo na stalni radni odnos na neodređeno vreme.

To se dešava mnogim dobro obučenim stručnjacima njene starosti. Čak 40 posto zaposlenih do 34 godine ima ugovore na određeno vreme ili sezonski.

Kod ostalog radno sposobnog dela stanovništva, taj procenat je 13 odsto niži.

„Mnogi moji prijatelji rade pod nesigurnim uslovima. I puno je rada na crno“, kaže ona. „Poresko opterećenje je toliko veliko da na kraju meseca samo od jednog redovnog zaposlenja ne doneseš dovoljno novca. I onda odjednom počneš malo da varaš – samo da preživiš.“

Odliv mozgova

U Italiji je prosečna bruto godišnja plata oko 27.000 evra, što je dvanaest posto manje od proseka EU i 23 odsto manje od nemačkog proseka.

Zaposleni mlađi od 34 godine prosečno zarađuju oko 16.000 evra – pre odbijanja poreza i osiguranja.

Stalni, dobro plaćeni ugovor, jeste retkost za mlade u Italiji. „Da biste dobili višu poziciju, ono što se najviše računa su godine radnog staža. Možda je u Nemačkoj uobičajenije imati šefa od 30 godina. Nikada to nisam doživela u Italiji. Mladi zaposleni moraju uvek početi od nule“, kaže Marlen.

Stručnjaci primećuju opasan razvoj događaja za italijansku ekonomiju: sve više dobro obrazovanih studenata emigrira. Do 20.000 godišnje – brojevi su se utrostručili u poslednjih deset godina.

Ogromna razlika severa i juga

Kristina Freguja vodi odsek za tržište rada pri Agenciji za statistiku Ista. Ona beleži sve veće poteškoće kad je u pitanju pronalaženje i zadržavanje kvalifikovanih radnika, posebno na jugu zemlje.

Dok sever Italije još uvek ima koristi od emigranata s juga, ovi tradicionalno slabije razvijeni delovi zemlje svake godine gube desetine hiljada vrednih radnika.

„Ako upravo oni koji donose inovativnost odlaze, to nas dodatno oslabljuje unutar Evrope“, strahuje Freguja.

Jaz je dodatno pogoršan tradicionalnim ekonomskim strukturama u mnogim delovima Italije i velikim brojem malih porodičnih firmi.

„Te firme često zapošljavaju članove porodice i malo ulažu u inovacije i digitalizaciju“, kaže Freguja. S obzirom da su te firme male, fokusiraju se uglavnom na domaće tržište i ne vide potrebu za zapošljavanjem novih radnika izvan porodice. Posledica je da mladi ne mogu pronaći posao, a firme zastarevaju.

Situacija na italijanskom tržištu rada je još teža za mlade žene. Njima se mnogo češće od muških kolega nude ugovori na određeno vreme. Delom je to zbog izbora studija, ali i zbog kulturnog nasleđa na jugu Evrope koje do danas većinu odgovornosti za porodicu i decu stavlja na žene.

Slaba ponuda jaslica i vrtića, posebno na jugu, dodatno tera mlade žene da se moraju odlučiti između porodice i karijere.

„Društveni život je bolji“

Marlen di Nočo zatvara laptop za taj dan u svom rimskom stanu i izlazi na trg ispred stana. Još jedan od razloga što se vratila iz Nemačke.

„U Nemačkoj se za dogovor sa nekim morate najaviti dve ili tri nedelje unapred. Ovde samo izađem i uvek nađem nekoga s kim mogu popričati ili popiti pivo.“

Nedostajalo joj je druženje. I malo topline. „Ali u Nemačkoj bih imala veću sigurnost.“